TUKAO BI NEMILOSRDNO PO MILITANTIMA, ALI STRAH GA JE IZBORA U STUDENOM

Bli­ski istok ponovno ulazi u raz­dob­lje u kojem se neko­liko naiz­gled odvo­je­nih kriza sve snaž­nije spaja u jednu veliku regi­onalnu. U nje­zinu sre­di­štu i dalje je sukob SAD-a i Irana, ali situ­aciju pos­ljed­njih dana dodatno kom­pli­ci­raju hutisti u Jemenu, nji­hovo dje­lo­va­nje prema Saudij­skoj Ara­biji te borba za kon­trolu pros­tora uz Crveno more i stra­te­ški tjes­nac Bab el-Man­deb. Isto­dobno Washin­g­ton poku­šava dodatno pri­tis­nuti Tehe­ran eko­nom­skim i poli­tič­kim sred­stvima, ostav­lja­jući otvo­re­nom i moguć­nost novog voj­nog udara.

Tije­kom vikenda ame­rički pred­sjed­nik Donald Trump raz­ma­trao je zračne udare na hutiste u Jemenu, ali je odlu­čio odgo­diti vojnu akciju, obja­vio je Axios, pozi­va­jući se na ame­ričke duž­nos­nike. Saudij­ska Ara­bija snažno je pri­ti­skala Washin­g­ton da inter­ve­nira zbog napre­do­va­nja hutista prema stra­te­škom tjes­nacu Bab el-Man­deb. Trump je odus­tao od napada zbog straha od mogu­ćih pos­lje­dica. Ame­rički udari mogli bi potak­nuti hutiste da zatvore Bab el-Man­deb, ključnu pomor­sku arte­riju kojom pro­lazi velik dio svjet­ske trgo­vine. To bi, uz već zatvo­ren Hor­mu­ški tjes­nac, bio težak uda­rac za svjet­sko gos­po­dar­stvo, pore­me­tilo ops­krbu ener­gen­tima i dodatno podi­glo cijene nafte. Za Trumpa bi takav sce­na­rij bio posebno opa­san uoči među­iz­bora u stu­de­nom, jer bi kom­bi­na­cija zatvo­re­nih ključ­nih pomor­skih ruta i novog ener­get­skog šoka snažno pogo­dila ame­ričko gos­po­dar­stvo. Washin­g­ton zato zasad nas­toji odr­žati Crveno more otvo­re­nim, dok se ame­rička poli­tika prema Iranu usre­do­to­čuje na Hor­mu­ški tjes­nac.

Trump se pri­tom nalazi pred neugod­nim izbo­rom. S jedne strane želi demons­tri­rati čvr­stinu prema Iranu i zašti­titi Saudij­sku Ara­biju i druge ame­ričke part­nere. S druge strane, izravni ame­rički povra­tak u veliki rat pro­tiv Irana i hutista nosio bi ozbi­ljan rizik šire­nja sukoba. Hutisti su tije­kom godina poka­zali spo­sob­nost pre­živ­lja­va­nja inten­ziv­nih voj­nih ope­ra­cija, a Iran ras­po­laže mnogo većim arse­na­lom i širim regi­onal­nim moguć­nos­tima. Isto­dobno Trump je ponovno zaoš­trio reto­riku prema Tehe­ranu, a jedan od novih ins­tru­me­nata ame­rič­kog pri­ti­ska pos­taje iran­sko civilno zra­ko­plov­s­tvo. Washin­g­ton je pro­ši­rio sank­cije prema iran­skim avi­okom­pa­ni­jama i zra­ko­plov­nim sek­to­rom, uz tvrd­nju da se dio civilne infras­truk­ture koristi i za potrebe iran­ske Revo­lu­ci­onarne garde, tran­s­port ljudi, opreme i dru­gih resursa.

Među­tim, važ­niji od samog stav­lja­nja iran­skih kom­pa­nija na ame­ričke crne liste jest poku­šaj Washin­g­tona da sank­cije pro­širi i na treće zem­lje. Zračne luke, dobav­ljači goriva, finan­cij­ske ins­ti­tu­cije i druge kom­pa­nije koje nas­tave pos­lo­vati sa sank­ci­oni­ra­nim iran­skim pri­je­voz­ni­cima mogu se i same izlo­žiti ame­rič­kim sekun­dar­nim sank­ci­jama. Time Trum­pova admi­nis­tra­cija poku­šava Iran dodatno izo­li­rati bez izrav­nog ula­ska u novi rat. Tehe­ranu se želi ote­žati pris­tup među­na­rod­nim finan­ci­jama, teh­no­lo­giji, pomor­skom i zrač­nom pro­metu, a pri­ti­sak je zamiš­ljen tako da tro­šak surad­nje s Ira­nom ne snosi samo Iran nego i svaka strana kom­pa­nija koja odluči nas­ta­viti pos­lo­va­nje s njim. Upravo su sekun­darne sank­cije jedan od naj­ja­čih ame­rič­kih ins­tru­me­nata jer velik broj među­na­rod­nih kom­pa­nija ne može riski­rati gubi­tak pris­tupa ame­rič­kom trži­štu i finan­cij­skom sus­tavu. Tehe­ran odgo­vara upo­zo­re­njima da bi svaki novi ame­rički vojni napad mogao iza­zvati znatno širi odgo­vor nego ranije.